Asertivno ponašanje čini život lepšim, jer pruža mogućnost da budemo zadovoljniji u ličnim i poslovnim odnosima sa ljudima.
Svako (i mi i drugi) ima pravo da se ponaša asertivno i da otvoreno izrazi svoje misli, osećanja i ponašanja. Ovo pravo se ni na koji način ne zaslužuje i ne gubi. Ono jednostavno postoji i koristi se.
Iako veći deo svog vremena provodimo u nekom obliku komuniciranja sa drugima, često to činimo na neadekvatan i nekonstruktivan način, a što nam na dalje stvara probleme kako na poslu, tako i u privatnom životu. S obzirom na to, važno je znati da se konstruktivna, odnosno asertivna komunikacija vežba i da je moguće raditi na unapređenju komunikacijskih veština.
Asertivna komunikacija predstavlja izražavanje ili iskazivanje sebe na način koji podrazumeva
zauzimanje za svoja lična prava i izražavanje svojih misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i odgovarajući način ,
istovremeno vodeći računa i ne ugrožavajući lična prava druge osobe, dakle bez dominacije, ponižavanja i degradiranja druge osobe.
Asertacija obuhvata uvažavanje, ali ne i pokornost (preterana popustljivost i pomirljivost) i podređivanje drugoj osobi. U asertaciji su uključene dve vrste uvažavanja: uvažavanje sebe, svojih potreba, želja i prava, uz istovremeno uvažavanje potreba, želja i prava druge osobe.
Osoba koja je asertivna aktivno sluša sagovornika, usmerena je na rešenje, a kroz telesni stav i neverbalne aspekte joj se oslikava samopouzdanje.
Postati asertivan znači
postatati svestan sebe, svojih prava i spoznati svoje želje.
Ova spoznaja počiva na ideji da je vaše pravo da zatražite ono što želite i kažete ne kada nešto ne želite.
Koncept asertivnih prava predstavlja dozvolu da budemo ono što jesmo, da se ponašamo u skladu sa onim što jesmo i da se zauzmemo za sebe pred drugim ljudima. Ali tu dozvolu čovek mora sam sebi da izda. Međutim, pored poznavanja svojih asertivnih prava, jednako je važno da znamo i odgovornosti koje idu uz asertivna prava. Davanje sebi dozvole za asertivno ponašanje
nije dozvola da se ponašamo kako god hoćemo,
bez obzira na posledice koje naše ponašanje ima na druge ljude. Uvažavanje drugih ljudi i njihovih ljudski prava je ključna komponenta odgovornog asertivnog ponašanja.
Najčešći razlog zašto su ljudi neasertivni u komunikaciji je
strah da će izgubiti podršku i prihvatanje od strane druge osobe.
Ipak, neasertivnost ne garantuje podršku i prihvatanje.
Neasertivno ponašanje podrazumeva da se pokoravate tuđim željama i na taj način oduzimate sebi pravo da se izborite za sopstvene interese (tzv. pasivno, submisivno ponašanje) ili da agresivno reagujete kada su vaši interesi ugroženi. „Zlatna sredina“ između ova dva vrlo uobičajena načina reagovanja jeste upravo asertivno ponašanje.
Postoji nekoliko prednosti koje bi mogle biti dovoljan razlog da čovek odabere asertivni pristup u komunikaciji.
Prvo, kada se uvažavaju svoja i tuđa prava i želje i kada se konflikt interesa razrešava otvoreno i fer
postoje veće šanse
(ali ne i stopostotna garancija)
da čovek zadovolji svoje potrebe i interese
u toj komunikaciji. Upražnjavanje asertivnog pristupa vremenom rezultira
boljim prihvatanjem sebe i povećanjem samopouzdanja,
što dovodi do smanjenja potrebe za tuđim prihvatanjem i odobravanjem iako ćete sigurno steći veće uvažavanje od strane ljudi sa kojima ste u svakodnevnom kontaktu.
Učenje asertivnih veština pomoći će vam da se zauzmete za sebe i izgradite samopouzdanje u poslovnoj, socijalnoj i ljubavnoj sferi funkcionisanja. Asertivno ponašanje pojačava kontrolu nad sobom u odnosu na kontrolu nad drugima. Ono vodi efikasnijem zadovoljavanju želja i ostvarivanju ciljeva, težnji ka kompromisu, boljoj interakciji sa drugim ljudima i boljim međuljudskim odnosima kroz poštovanje njihovih asertivnih prava i razvijanje odgovornosti za svoje postupke.